Godinama nam svi govore kako je doručak najvažniji obrok u toku dana.

Kako doručak treba da bude bogat i obilan - da bismo se manje prejedali kasnije tokom dana.

Ipak, stručnjaci su došli do neke sasvim drugačije teorije - doručak nije najvažniji obrok u danu!

Uprkos onome što ste možda do sada slušali, doručak zapravo ne mora nužno imati prednost u odnosu na bilo koji drugi obrok.

Ipak, filozofija da doručak treba da nadmaši ručak i večeru je sveprisutna - i to je sve zahvaljujući nekom neverovatno ''pametnom'' marketingu koji je počeo u kasnim 1800-im. 

Značaj doručka kroz istoriju

Doručak - barem u modernom smislu - nije predstavljao značajan koncept sve dok nas Amerikanci nisu upoznali sa žitaricama.

Ljudi su ranije jeli neku tradicionalnu hranu za doručak kao što su jaja i palačinke, ali bi takođe uživali u piletini, mesnom odresku i ribi (ostacima od jučerašnjeg ručka ili večere) - tako da se obrok nije mnogo razlikovao od onih koji se konzumiraju popodne ili uveče.

Doručak je davnih dana bio pun mesa i masti, zbog čega su ljudi počeli da dobijaju razne vrste problema sa varenjem.

Zbog toga su izumljene kukuruzne pahuljice 1890-ih, za koje se verovalo da će biti lako svarljive i pomoći u smirivanju stomačnih tegoba.

Ali ranija izdanja žitarica su se veoma razlikovala od onoga što ćete danas naći na policama supermarketa: umesto voćnih, čokoladnih, smrznutih i zašećerenih, žitarice su bile blage i smatrane su pravom zdravom hranom.

Ipak, u svrhu marketinga kompanija koje su počele da se bave proizvodnjom upakovanih žitarica/pahuljica za doručak - počelo se sa propagandom kako je doručak najvažniji obrok u danu, jer to je obrok kojim započinjete dan.

Tada se isticalo koliko je važno da hrana za doručak bude lako svarljiva i ima malo kalorija, a naravno, upakovane žitarice odgovaraju tim tvrdnjama.

U prvoj polovini 1900-ih, kompanije za proizvodnju žitarica za doručak počele su da obogaćuju svoje proizvode vitaminima. 

Tako je sve počelo - a zadržalo se i do dana današnjeg.

Zašto je koncept doručka još uvek važan?

Mnogi stručnjaci za ishranu podstiču početak dana uravnoteženim obrokom. 

Iako prvi dnevni obrok možda ne zaslužuje svoj dugogodišnji „najvažniji“ superlativ - zapravo su svi obroci podjednako važni.

Svakako da treba da se trudite da vam doručak pruža kvalitetnu ishranu.

„Kvalitet onoga što jedete je jednako važan kao i kada ga jedete.

Postavljanje zdravog doručka pomaže vam ne samo da uđete u način razmišljanja o zdravoj ishrani tokom dana, već vam takođe obezbeđuje hranljive materije — kao što su proteini, vlakna i zdrave masti — koje će vam pomoći da ostanete siti za vaše najproduktivnije jutro. 

Osim toga, trenutna istraživanja naglašavaju zdravstvene prednosti doručka.

Doručak može imati pozitivan efekat na indeks telesne mase (BMI)!

Doručak takođe može da spreči određena zdravstvena stanja.

Muškarci koji su jeli više kalorija ujutru (uglavnom iz mononezasićenih ili zasićenih masti) bili su pod manjim rizikom od moždanog udara, pokazala je studija iz 2019. godine.

Da li bi trebalo da preskočite doručak ako želite da smršate?

Ishrana vašeg tela po prilično redovnom rasporedu ima koristi, tako da bi povlačenje vaših jutarnjih kalorija zapravo moglo imati negativne efekte - kao što je kasnije prejedanje.

Kada jedete svakih tri do pet sati na konzistentnoj osnovi – to obično uključuje tri obroka i jednu do dve užine – tada svom telu obezbeđujete konstantno gorivo i energiju, a to vas sprečava da se prejedate u nasumično vreme kada ogladnite.

Neki ljudi koji preskaču doručak jednostavno nisu gladni ujutru, ne jedu i dobro se osećaju. Drugi kasnije imaju tendenciju da pojedu mnogo više kalorija nego što im treba.

Iako postoje dokazi da doručak pomaže određenim ljudima da održe zdrav obim struka - neki planovi za mršavljenje, posebno oni koji se fokusiraju na povremeni post - savetuju da se preskoči tradicionalni doručak.

Zaista, sledbenici popularne autofagije 16:8 često se u potpunosti odriču jutarnjeg obroka.

Pristup ishrani 16:8 savetuje ljudima da jedu samo tokom osmočasovnog perioda.

Postoje neka obećavajuća istraživanja povezana sa ovom vrstom dijete: može pomoći u smanjenju ukupne potrošnje kalorija i čak može pomoći u brzom gubitku težine za one koji su dostigli plato.

Iako ova vrsta ''dijete'' može raditi za neke ljude, predlažemo da se prvo konsultujete sa svojim lekarom.

Naime, povremeni post može biti opasan za neke ljude. Na primer, ako ste trudni, dojite ili imate dijabetes ili hipoglikemiju - ovo nije dijeta za vas.

Takođe, ako imate istoriju poremećaja u ishrani, savetujem vam da ne primenjujete ovaj stil ishrane, jer ima veoma restriktivnu prirodu i može dovesti do prejedanja.

Dakle, šta treba da jedete za doručak?

Doručak svakako može biti dobar za vas, posebno ako se sastoji od pravih sastojaka.

Uz bilo koji obrok preporučujemo da uključite nemasni protein, kao što su jaje ili grčki jogurt, voće ili povrće, zdrave masti (avokado ili puter od orašastih plodova) i integralne žitarice.

Ova kombinacija hranljivih sastojaka pomaže da ostanete siti nekoliko sati do ručka.

A evo koji doručak endokrinolozi preporučuju za balansiranje nivoa hormona.

Bonus savet - Uvrstite sok od celera u svoju jutarnju rutinu!

Sok od celera definitivno treba što pre da postane deo vaše jutarnje rutine, pre doručka – i to je činjenica u koju smo sigurni.

To je rutina za zdravlje i lepotu koju ćete obožavati!

E sada, možda vas sprečava NEDOSTATAK VREMENA I ŽIVACA DA SE BAVITE SPREMANJEM SOKA OD CELERA SVAKOG JUTRA.

Ne brinite.

Tu na scenu stupamo mi.

Naše zaduženje je da pravimo svakog dana svež, 100% prirodan, hladno ceđen, nepasterizovan sok od celera – a vaše je da u istom uživate!

Kada uvedete sok od celera u svoju redovnu jutarnju rutinu (pije se na prazan stomak za maksimalan efekat!), evo šta ćete primetiti:

• Pokrenućete detoksikaciju organizma
• Podstaknućete izbacivanje viška vode iz tela
• Izgubićete nekoliko kilograma
• Regulisaćete probavu
• Usporićete proces starenja
• Sprečićete opadanje kose
• Očistićete kožu i smanjićete bore
• Imaćete jači imunitet
• Imaćete više energije
• Osećaćete se bolje i zdravije!

Najbolje je piti 300-400 ml soka od celera dnevno svakog jutra na prazan stomak. Ali ne žurite – krenite lagano sa manjom dozom i pratite svoje telo.

Ovaj neverovatan prirodni napitak koncentriše vitamine, minerale, enzime i antioksidanse u svakom gutljaju.

A ima i ono što vam je takođe preko potrebno – vodu.

Sirovi celer je oko 97% voda - što znači da vas održava hidriranim. Njegov sok je jednako zdrav i hranljiv.

Sok od celera, koji inače ima prirodno nizak sadržaj ugljenih hidrata, pojavio se i kao čudesno sredstvo za mršavljenje. Kažu da celer sadrži negativne kalorije, što znači da je potrebno više energije za varenje celera nego što ih on sam daje.

I to je tačno.

Sirovi celer ima samo 18 kalorija po porciji i to je zapravo jedna od najpopularnijih namirnica sa negativnim kalorijama. Ono što ga izdvaja je nizak sadržaj ugljenih hidrata i visoka hranljiva vrednost.

Ovo povrće je takođe dobar izvor vitamina E, beta-karotena, luteina i zeaksantina. Vašem telu su potrebni ovi antioksidanti za borbu protiv oksidativnog stresa.