Čini se da svi ovih dana govore protiv šećera. Nećemo mi biti ti koji će stati u njegovu odbranu – jer stvarno je krivac za mnogo toga!

Šećer je jedan od najčešćih sastojaka u našoj modernoj ishrani. Od zaslađenih pića do prerađene hrane, može biti teško izbeći konzumiranje šećera. Međutim, istraživanja su pokazala da konzumiranje previše šećera može negativno uticati na naše zdravlje!

Vremenom, prekomerna potrošnja šećera može dovesti do povećanja telesne težine i gojaznosti. Što je još gore, dokazano je da visoki unos šećera povećava rizik od raznih zdravstvenih problema, kao što su dijabetes, bolesti srca, artritis i moždani udar.

Kada se konzumira ponekad u manjim količinama, uživanje u poslasticama uz uravnoteženu ishranu i aktivan način života može da bude u redu. Međutim, problem je što konzumiranje šećera kod nas ide preko svih granica, posebno među decom i mladima!

Sa tako značajnim porastom konzumiranja šećera, govorimo o sve većoj učestalosti problema sa oralnim i celokupnim zdravljem!

Gde se sve nalazi šećer?

Zapamtite da šećer ne dolazi samo u obliku slatkiša i raznih drugih poslastica (torti, kolača i dr.). Zaslađena pića su izuzetno popularna, a čak i određene stvari koje konzumiramo da bismo poboljšali naše opšte zdravlje mogu sadržati i šećer, kao što su neki suplementi!

Naime, mnogi suplementi (čak i za decu) na našem tržištu koji sadrže vitamine mogu da sadrže mnogo šećera!

Da li znate šta su dodati šećeri?

Postoje neke namirnice za koje je očigledno da spadaju u slatkiše. Međutim, veliki broj namirnica, za koje ni ne bismo pretpostavili da sadrže šećer – mogu da imaju dodate šećere.

Ovi dodati šećeri se odnose na zaslađivače koji se dodaju tokom obrade namirnica. Primeri hrane sa dodatkom šećera su zaslađena pića, deserti, pekarski proizvodi, neki proizvodi sa žitaricama, krekeri, grickalice, sos, začini, jogurt (voćni jogurt) i ne baš zdrave „hranljive“ integralne pločice i duge navodno zdrave grickalice iz prodavnica zdrave hrane.

Dodati šećeri mogu uključivati: beli šećer (stolni šećer) iz šećerne trske ili saharozu, kao i mnoge varijacije dobijene iz šećerne trske (smeđi šećer, sirovi šećer, ispareni sok od trske, itd.). A takođe mogu uključivati i sledeće oblike:

• Dekstroza (od pšenice i kukuruza)
• Fruktoza (izvučena iz voća i nekog povrća)
• Sirupi (kao što je kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze)
• Med
• Šećeri iz koncentrovanih sokova od voća i povrća

Kada govorimo o štetnim efektima šećera, ovde ne mislimo na šećere koji se prirodno nalaze strukturno celom voću i povrću! Ovi šećeri su zdravi, prirodni i čak potrebni našem telu za energiju i druge benefite.

Zašto ne treba da kozumirate šećer?

Šećer mnogi smatraju hranom koja je najpoznatija po „praznim kalorijama“, što znači da može biti bogat kalorijama - uprkos tome što ne nudi korisne i hranljive sastojke za naše telo.

Kada na redovnom nivou konzumirate obilje šećera, to definitivno dovodi do povećanja težine, što zauzvrat može dovesti do dijabetesa tipa 2, problema sa srcem i nekih oblika raka.

Potrošnja šećera mogla bi da bude jedna od najvećih pretnji našem kardiovaskularnom sistemu!

Nova istraživanja čak pružaju dokaze o 45 štetnih efekata na zdravlje povezanih sa velikom potrošnjom dodatih šećera!

Zato hajde da pogledamo koje to negativne efekte šećer ima na vaše zdravlje.

Šećer može povećati masnoću u organima kao što je jetra, što može dovesti do određenih bolesti. Pre svega, može dovesti do nezdravog nivoa lošeg holesterola.

Brojna istraživanja povezuju šećer sa Alchajmerovom bolešću.

Šećer takođe može izazvati pustoš kada je u pitanju vaše oralno zdravlje. Naime, štetne bakterije u ustima proizvode kiselinu kada naiđu na šećer. Kao rezultat toga, ova kiselina može oštetiti zubnu gleđ i smanjiti zdravlje vaših zuba i oralno zdravlje.

Šećer i gojaznost

Jedan od najznačajnijih načina na koji šećer može negativno uticati na naše zdravlje je doprinos povećanju telesne težine i gojaznosti.

Kada konzumiramo šećer, naše telo ga brzo razlaže u glukozu, koja nam daje energiju. Međutim, svaki višak glukoze koji nije odmah potreban za energiju skladišti se u našim telima kao mast.

Vremenom, konzumiranje previše šećera može dovesti do povećanja telesne težine i gojaznosti, povećavajući rizik od razvoja različitih zdravstvenih problema kao što su bolesti srca, moždani udar i dijabetes.

Šećer i zdravlje zuba

Dobro je poznato da šećer može imati i negativan uticaj na zdravlje naših zuba. Kada konzumiramo slatku hranu i piće, šećer stupa u interakciju sa bakterijama u našim ustima i formira kiselinu, što može dovesti do karijesa i oštećenja gleđi.

Vremenom, česta konzumacija šećera može da izazove ozbiljna oštećenja naših zuba i desni, zahtevajući skupe stomatološke zahvate da bi se popravili!

Šećer i hronična upala u telu

Upala je prirodni odgovor našeg imunog sistema na povredu ili infekciju. Međutim, hronična upala je povezana sa različitim zdravstvenim problemima kao što su bolesti srca, rak i autoimuni poremećaji.

Pokazalo se da konzumiranje previše šećera doprinosi hroničnoj upali u telu, povećavajući rizik od ovih zdravstvenih problema.

Prekomerni unos hrane, posebno šećera, dovodi do stvaranja velike količine reaktivnih vrsta kiseonika, odnosno slobodnih radikala. Ovo doprinosi oksidativnom stresu, a zatim hroničnoj upali.

Da li šećer stvara zavisnost?

Možda najviše zabrinjava priroda šećera da izaziva zavisnost!

Naime, kada konzumiramo šećer, on aktivira centre zadovoljstva u našem mozgu, što dovodi do privremenog osećaja euforije. Ovo je 'dopaminski udarac'.

Isti fenomen udara dopamina je primećen kod raznih oblika zavisnosti, poput igara na sreću. Vremenom, naš mozak može postati desenzibilizovan na efekte šećera, što nas dovodi do toga da konzumiramo sve više i više kako bismo postigli isti osećaj zadovoljstva.

Ovo definitivno može dovesti do ciklusa zavisnosti, gde žudimo za šećerom čak i kada znamo da nije dobar za nas!

Istraživanja su otkrila da je prekomerna potrošnja šećera povezana sa desetinama štetnih efekata po zdravlje, koje smo grupisali u 5 glavnih kategorija:

Metabolički efekti

Dodati šećer ima tendenciju da poveća nivo šećera u krvi, a često povišeni nivoi šećera u krvi nisu dobri za metabolizam.

Povećana potrošnja šećera je povezana sa promenama indeksa telesne mase kod dece, kratkoročnim i dugoročnim promenama telesne težine, gojaznošću kod dece i odraslih i akumulacijom masti u jetri i mišićima.

Dodatna potrošnja šećera je takođe povezana sa višim nivoom lošeg holesterola (LDL), višim nivoima mokraćne kiseline i povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, autoimunog dijabetesa i gihta.

Možda i najviše zabrinjava to što je konzumacija šećera povezana sa povećanim rizikom od metaboličkog sindroma, koji predstavlja grupu stanja koja se javljaju istovremeno, povećavajući rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i dijabetesa tipa 2.

Bolesti srca

Mnogi ljudi pogrešno misle da su (samo) zasićene masti iz hrane odgovorne za bolesti srca i krvnih sudova.

Međutim, kada je u pitanju zdravlje srca, nova istraživanja sugerišu da je šećer još gori od nezdravih masti! Konzumacija šećera ima tendenciju da promoviše oksidativni stres i upale u telu, što može imati negativne posledice po zdravlje srca.

Previše dodanog šećera u ishrani povezano je sa povećanim rizikom od srčanog udara, koronarne bolesti srca, kardiovaskularnih bolesti i dr. Takođe može doprineti nezdravom nivou krvnog pritiska i moždanom udaru.

Rak

Kako su oksidativni stres, upala i rak snažno povezani, prema istraživanju, logično je da je previše šećera u ishrani povezano i sa rakom – jer smo rekli da šećri izazivaju upale i oksidativni stres u telu.

Povećana potrošnja šećera povezana je sa porastom rizika od raka jetre, raka prostate, raka pankreasa i raka dojke.

Neki istraživači su sugerisali da bi uticaj šećera u ishrani na gojaznost mogao delimično da objasni vezu sa rizikom od raka. Decenijama istraživanja ukazuju na gojaznost kao na snažan faktor rizika za brojne vrste raka.

Slično tome, visok nivo šećera u krvi je snažno povezan sa dijabetesom tipa 2, koji može igrati ulogu u razvoju karcinoma dojke, prostate, jetre, bešike i endometrijuma.

Takođe je primećeno da konzumiranje prekomerne količine fruktoze može dovesti do poremećaja mikroflore creva i oštećenja crevnog zida. Ovo može dovesti do metaboličkih toksina, upale i akumulacije lipida, što potencijalno dovodi do razvoja karcinoma debelog creva.

Neuropsihijatrijska stanja

Istraživanja su isto tako ispitivala efekte šećera na mentalno zdravlje, što je otkrilo vezu sa depresijom, poremećajem pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) i ponašanjem sličnim zavisnosti.

Naime, šećer deluje kao lek tako što aktivira centre za nagrađivanje u mozgu i pokreće oslobađanje dopamina, zbog čega se osećate dobro i tera vas da jedete još više slatkog.

Dokazi sugerišu da je zavisnost od šećera slična zavisnosti od morfijuma ili kokaina!

Koji su drugi negativni efekti šećera na zdravlje?

Zaista postoji još mnogo drugih negativnih zdravstvenih efekata koji su povezani sa dodatnom potrošnjom šećera, uključujući veću incidencu zubnog karijesa i erozije, gubitak mineralne gustine kostiju, nealkoholnu masnu bolest jetre, astmu i dr.

Važno je imati na umu da konzumacija visokog nivoa šećera može ukazivati na opštu nezdravu ishranu i način života, što i te kako može uticati negativno na vaše zdravlje!

Da li postoji dnevna preporučena količina za unos šećera?

Mi smo za to da ako možete, skroz izbacite šećer. To bi bilo najbolje za vaše celokupno zdravlje.

Međutim, ako još niste spremni na taj korak – neki stručnjaci su preporučili određene doze unosa šećera na dnevnom nivou koje su ’’prihvatljive’’.

Po njima, dnevna preporučena količina unosa šećera treba da bude 20 g za žene, 36 g za muškarce i 12 g za decu.

Kako da smanjite unos šećera?

Ukoliko ste i vi, kao većina ljudi, ljubitelj slatkiša - znamo da vam može biti teško da prekinete sa konzumiranjem šećera tek tako.

Međutim, zaista treba da imate na umu koliko je šećer štetan za vaše zdravlje!

I kada jednom krenete na put odvikavanja od šećera – vremenom ćete primetiti koliko se vaše zdravlje poboljšava.

Evo kako možete da počnete:

Čitajte etikete proizvoda koje kupujete za ishranu: Povećajte svoju svest o tome šta stavljate u svoje telo čitanjem etiketa na namirnicama o tome koji su sve sastojci prisutni.

Konzumirajte hranu koja podržava zdrav nivo šećera u krvi: posvećenost ishrani bez šećera (ili ishrani sa niskim sadržajem šećera) pomaže u izbegavanju naglih skokova i padova šećera u krvi.

Neke namirnice za snižavanje šećera u krvi uključuju povrće i voće poput brokolija, kelja, avokada, jabuke, bamije, zatim laneno seme, čia semenke, kimhi, kiseli kupus i citrusno voće.

Dodatne namirnice koje mogu pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi su plodovi mora, semenke bundeve, orasi, bobice, kefir, jogurt, ovas, pasulj, sočivo i jaja.

Stvorite nove navike: Umesto da pijete napitke zaslađene šećerom, izaberite biljni čaj, prirodni i hladno ceđen sok, običnu vodu i limun.

Sačuvajte slatke deserte samo za retke prilike, umesto toga odlučite se za celo voće ili nezaslađeno smrznuto voće za desert.

Sveže bobice, nekoliko kriški jabuke ili malo sušenog voća u umerenim količinama mogu biti veoma zadovoljavajući za ljubitelje slatkog! Dodajte nekoliko orašastih plodova ili porciju nezaslađenog jogurta da biste uravnotežili prirodne šećere u voću i održali nivo šećera u krvi stabilnim.

Svakodnevno preduzimanje ovih malih koraka će vam pomoći da polako ostavite šećer i da se zaštitite od njegovih štetnih efekata.

Važno je da budete svesni količine šećera koju unosite na dnevnom nivou i da se trudite da, za početak - maksimalno smanjite unos šećera kad god je to moguće držeći se prirodnih sastojaka i zdrave hrane.

A ono što vam takođe može pomoći da lakše ostavite šećer, jeste dobar detox program!