Voz za ukidanje šećera u ishrani nastavlja da prikuplja sve više putnika.

Zdravstveni problemi povezani sa dodatkom šećera u ishrani su nam jasniji više nego ikad.

S tim u vezi, potpuno je prirodno da se pitamo da li treba da se odreknemo SVIH šećera? Uključujući i one u voću?

Da li su i prirodni šećeri isto tako štetni za nas?

Na kraju krajeva, od kad je sveta i veka znamo da bi voće trebalo da bude dobro za nas.

Ali voće ima i šećer, a kažu da je šećer loš.

Dakle, da li se prirodni šećeri u voću „računaju” kada na sav glas govorimo o ukidanju šećera u ishrani?

Ispostavilo se da mnogi danas imaju veliko interesovanje o šećeru u voću! Zato smo istraživali na u temu i evo šta su stručnjaci imali da kažu o prirodnim šećerima i da li zaista možete da jedete ’’previše’’ voća.

Da li je šećer u voću loš za vas?

Za početak moramo da razgraničimo da prirodni šećeri nisu isto što i rafinisani, obrađeni i dodati šećeri u hrani.

Na primer, ako imate dijabetes ili stanje u kome zaista morate da pratite unos ugljenih hidrata i šećera, jasno je da bi trebalo strogo da vodite računa o unosu šećera – pa čak i šećera u voću.

Ali ako nemate postojeće zdravstveno stanje, zapamtite da šećer u voću dolazi sa mnogo dobrog ’’društva’’, poput vlakana, fitonutrijenata i vitamina i minerala - dok vam rafinisani šećer neće biti od koristi.

Prednosti konzumiranja voća ne mogu se uporediti sa šećerom koji je obrađen i dodat hrani koju jedete.

Zato zaista nema potrebe da se klonite voća ako je to nešto u čemu uživate — ali opet zapamtite da je sve u ravnoteži.

Osim šećera, u voću ima puno vitamina i minerala i vlakana.

Voće je mnogo bolja opcija od slatkiša.

Ako ste neko ko je fokusiran na prirodnu i uravnoteženu ishranu, onda vam šećer u voću zaista neće učiniti ništa loše.

Koja je najbolja vrsta voća?

Ne možemo da kažemo da je neka vrsta voća najbolja ili najgora, budući da svaki plod ima svoj jedinstven nutritivni sastav i nešto zbog čega treba da se nađe u vašoj ishrani.

Stručnjaci za ishranu preferiraju bobičasto voće (maline, kupine, borovnice i jagode) jer ima najviše vlakana i antioksidanasa, a najmanje šećera.

Zašto je bobičasto voće toliko popularno?

Sigurno ste primetili koliko je bobičasto voće postalo popularno u ishrani, a postoje dobri razlozi za to.

Antocijanini su moćni antioksidansi koji bobičastom voću daju tu jarku boju i oni mogu biti od koristi za vaše zdravlje.

Naime, dokazano je da antocijanini mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti.

Dodavanje malo bobičastog voća vašoj ishrani može vam pomoći da brže postignete svoje ciljeve gubitka težine!

Male, ali moćne, bobice mogu pomoći u sprečavanju nekih efekata starenja. Visoka koncentracija polifenola u ovom voću, klase prirodnih hemikalija sa antioksidativnim svojstvima, doprinosi boljoj funkciji mozga.

Isto tako, dokazano je da redovno konzumiranje bobičastog voća u sklopu zdrave ishrane pomaže kod insulinske rezistencije  i uopšte regulacije nivoa šećera u krvi.

Zašto nam je potrebno voće u svakodnevnoj ishrani?

U voću ima fruktoze. Rafinisani šećer je obično saharoza.

Previše i jedne i druge vrste svakako nije dobro – ali redovnim konzumiranjem umerenih porcija voća ne postoji šansa da unesete previše fruktoze tako da se to odrazi negativno na vaše zdravlje!

Međutim, voće ima toliko hranljivih materija koje ne možemo da dobijemo iz druge hrane - tako da je korist od jedenja voća veća od sadržaja šećera u njemu.

Na kraju krajeva, nije ni normalno potpuno izbaciti šećer (ovde mislimo na prirodni šećer) iz ishrane niti tako treba! Znamo koliko je prirodni šećer značajan za energiju, odnosno to je pokretačko gorivo našeg tela.

Naročito posle treninga, voće nam je potrebno za hranljive materije kao što su kalijum, elektroliti i vitamin C. Potrebno nam je za naše zdravlje i za izgradnju imuniteta.

Mnogo voće je jako bogato antioksidansima kao što je vitamin C, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, molekula koji mogu oštetiti DNK i učiniti vas podložnim bolestima.

Pored vitamina C, voće sadrži i mnoge druge antioksidativne fitohemikalije kao što su kvercetin, katehini i hlorogenska kiselina.

Dobijanje adekvatne količine vlakana iz voća takođe pomaže pri pražnjenju creva i održava redovnu probavu, a isto tako može poboljšati nivo holesterola - smanjujući rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2.

Muškarcima je za optimalno zdravlje potrebno 38 grama vlakana dnevno, a ženama 25.

Tako da će, na primer, samo jedna velika jabuka zadovoljiti 13 do 20% vaših dnevnih potreba za unosom vlakana.

Voće + proteini = idealna kombinacija

Zanimljivo je da ako kombinujete voće sa proteinima, možete smanjiti njegov efekat na nivo šećera u krvi.

Na primer, banana je definitivno bogata šećerom, ali ako je dodate u jogurt ili je pojedete sa kašikom bademovog putera - to može smanjiti njeno glikemijsko opterećenje, tako da neće imati isti efekat na nivo šećera u krvi.

Stručnjaci za ishranu zato uvek preporučuju da kombinujete voće sa proteinima.

Dakle, možemo da se složimo da je potpuno u redu i poželjno jesti voće: to je prirodni izvor goriva i slatkoće za kojom žudimo.

Kada čitate preporuke o smanjenju šećera, one se odnose na dodatni šećer - a ne šećere koji se nalaze u prirodi, koji se nalaze u voću, nekom povrću i mlečnim proizvodima (koji sadrže laktozu).

Šećer u voću je zdraviji od rafinisanog šećera jer ne dobijate samo kašiku šećera – dobijate puno hranljivih materija koje dolaze uz to!

Ako jedete jabuku, dobićete malo prirodnog šećera, ali ćete takođe dobiti puno vlakana i sve druge divne hranljive materije koje sadrži jabuka."

Koliko voća je previše?

Količina voća koju treba da jedete svakog dana zavisi od vaše težine i regulacije nivoa šećera u krvi.

Umerenost je ključna, zapamtite da ni u čemu ne treba preterivati – pa tako ni u zdravoj hrani.

Dobra stvar je da je voće obično niskokalorično i deluje zasitno, tako da je mala verovatnoća da se prejedete.

Danas je puno veći problem što većina ljudi ne jede dovoljno voća ili povrća.

Dakle, pitanje koliko je voća previše je ono o čemu većina ljudi ne bi trebalo ni da razmišlja.

Problem bi nastao ako biste vi recimo ceo dan živeli samo na voću i time zauzeli prostor drugim vstama zdravih namirnica i izvorima drugih hranljivih materija koje su vam takođe potrebne.

Smatra se da u modernoj populaciji čak oko 75% ljudi ne dobija dovoljno voća i povrća na kraju dana.

Neki savet je da konzumirate voće recimo za doručak u kombinaciji sa proteinima ili za užinu kao vid zdravog ’’slatkiša’’.

Šta je sa voćnim sokovima?

Voćni sokovi su praktičan i brz način da unesete sve ono što sadrži voće. I zato mnogi vole da ih piju.

Međutim, nije svaki voćni sok DOBAR.

Postoje razlike, a vi bi trebalo da znate da prepoznate koji voćni sok je dobar za vas.

Stručni savet je da pijete hladno ceđene sokove od voća – ali koji nemaju nikakvih drugih dodataka! Ovo je sjajan način da unesete obilje vitamina, minerala, enzima i antioksidanasa.

Dakle, obratite pažnju da sok koji pijete bude 100% prirodan, svež, hladno ceđen i nepasterizovan – jer pasterizacija ubija sve što je dobro u voću.

I naravno, da nema dodatog šećera, aditiva niti konzervanasa.

Nažalost, većina komercijalnih voćnih sokova ne zadovoljava ove standarde.

RO! Sokovi su dobar primer 100% prirodnih, hladno ceđenih i nepasterizovanih sokova koji mogu da se piju svakodnevnu u sklopu zdrave i uravnotežene ishrane!

Šta je sa suvim voćem?

Tačno je da suvo voće može imati više šećera i kalorija, a postoji i tendencija da se jede više jer je manje od svežeg voća.

Ali suvo voće takođe ima više gvožđa i dobar je izvor vlakana.

Suvo voće je takođe zdravo, ali opet dobro obratite pažnju da je bez dodatog šećera i da prilikom sušenja nisu korišćene štetne hemikalije (poput sulfata).

Zato uvek pročitajte listu sastojaka. Neophodno je da bude 100% suvo voće.

Pošto sušeno voće nema sadržaj vode kao sveže voće, ponekad nije tako zasitno. Pa zato ljudi možda neće biti tako siti sa jednom suvom šljivom i poješće ih više. I dlaje imajte na umu kalorije i veličinu porcija.

Šta možemo da zaključimo?

Ako ste se pitali da li je voće zdravo, nadamo se da ste iz ovog teksta izvukli zaključak.

Voće ima prirodni šećer (u obliku fruktoze), ali takođe ima i mnoge druge hranljive materije koje su ključne za uravnoteženu ishranu, kao što su: vlakna, vitamini, minerali, antioksidansi, enzimi i drugi fitonutrijenti.

Za većinu ljudi, hranljive prednosti voća su daleko veće od sadržaja šećera.

Poenta je da jedete različito voće i uparite ga sa proteinima da biste smanjili uticaj na nivo šećera u krvi (glikemijsko opterećenje).

Za opciju sa nižim sadržajem šećera i više vlakana, izaberite bobičasto voće.

Takođe možete uživati u sušenom voću, ali i dalje vodite računa o veličini porcija.

Umerenost je ključna.